Dikens

Ne, ne treba da pitate ni knjige ni biografe koliko su savremenici voleli ?arlsa Dikensa. Ljubav živi pravim svojim dahom samo u kazanoj re?i. Neka vam neko o njemu pri?a, najbolje kakav Englez ?ija daleka se?anja dopiru u ono doba prvih njegovih uspeha, neka vam o njemu pri?a neko od onih koji se još, ni posle pedeset godina, ne mogu da odlu?e da pesnika Pikvikovog kluba zovu ?arlsom Dikensom, nego stalno samo starim prisnim njegovim nadimkom „Boz“. Po tome koliko ih još sada gane i potrese kad se sete tog vremena, možemo da ocenimo koliko je bilo oduševljenje tih hiljada ljudi i s kakvim su silnim zanosom do?ekivali one plave mese?ne sveske, koje danas, rarissimum za bibliografile, blede po policama i rafovima. Kad je bio poštanski dan – ovako mi je pri?ao neki od ovih old Dickensians – prosto niste mogli da ostanete kod ku?e i tu da ?ekate poštara koji je, najzad, da, najzad, nosio u svome svežnju i novu plavu Bozovu svesku. Ceo mesec ste upravo ludeli za njom, iš?ekivali ste je, radovali joj se, raspravljali da li ?e se Koperfild oženiti Dorom ili Agnesom, radovali ste se što je Mikober doživeo opet nepriliku – jer ste znali da ?e je herojski prebroditi uz vru?i pun? i u dobrom raspoloženju! – i zar je sad još trebalo da ?ekate, ?ekate dok poštar stigne na svojim gegavim kolicima, pa da vam tek odgonetne sve one vesele šarade. Ne, to niste mogli, to niste bili u stanju. I svi, i stari i mladi, izlazili su godinama i godinama toga dana poštaru u susret ?itave dve milje, samo da bi što pre došli do svoje knjige. I ve? uz put, vra?aju?i se ku?i, po?injali su da ?itaju. Preko ramena su jedni drugima zavirivali u stranice, a bilo ih je koji su ?itali naglas, samo su se oni najobzirniji vra?ali brzo natrag i žurili da što pre ovaj plen donesu svojoj ženi i svojoj deci. I kao što su u ovom gradi?u, tako su tada u svakom selu, u svakom gradu, u celoj zemlji, svuda, u svim delovima sveta gde je živeo engleski svet voleli ?arlsa Dikensa; zavoleo ga je svako od prvog ?asa kad se sreo s njim i voleo ga sve do poslednjeg ?asa svoga života. Nikad u XIX veku nije nigde postojao sli?an tako nepokolebljivo srda?an odnos izme?u jednog pesnika i njegovog naroda. Kao kakav vatromet šiknula je ta slava, ali se nije gasila nikad, bila je kao sunce koje stalno obasjava svet.