1915.

Roman je duboko uzbudljiv niz pri?a, o?evica narodne i državne tragedije, pisca koji je tragediju sa svojim narodom i svojom državom, i žrtvama u krvi, do kraja podelio. U godini kada se ?inilo da Srbija nestaje sa istorijske i geografske mape, Branislavu Nuši?u poginuo je sin Strahinja-Ban, kao vojnik vojske Kraljevine Srbije. Pisac ovaj roman posve?uje prerano nastradalom detetu. Ispisuju?i kolektivnu i li?nu tragediju, Nuši? roman zapo?inje u jesen 1915. i završava doga?ajima u zimu iste godine, neposredno pre nego što su narod i država, iznureni ratovanjem i stradanjima, krenuli u povla?enje preko albanskih i crnogorskih planinskih vrleti. Pišu?i „Pogovor“ romanu, u martu 1920, pisac kaže: „Mada je ova knjiga dosta opsežna, ja nisam ni pomišljao njome obuhvatiti celokupnu tragediju devetsopetnaeste godine. Beležio sam, opažao i saose?ao sam u pojavama koje su se zbivale oko mene ili doprle do mene, jer, u?esnik i sâm u velikoj nevolji, nisam ni mogao dalje dogledati. Moja knjiga završava u Pe?i, jer se tu završava i tragedija naroda. Odatle dalje nastaju tragedije pojedinaca, od kojih svaka za se zaslužuje po jednu ovoliku knjigu.“