Listi?i

Oh, kako je to te & scaron;ko razmi & scaron;ljati ste & scaron;njen izme? ’ ?etiri uska zida. Nekako te pritiskuju, nekako ti uze misli, ne daju maha. Tamo, na & scaron;irokoj, prostranoj poljani, pokrivenoj snegom ili cve?em, životom ili mrtvilom, tamo se tvoj duh rasipa, tvoje misli razvejavaju kao kolutovi dima koji se, dižu?i se, penju i gube. Ili streme do dalekog horizonta, prelaze?i sa predmeta na predmet, tako hitro, tako brzo, da ni najnoviji sekundni fotografski aparati ne bi bili kadri da im konture obeleže. Kao ono talasi?i, kad se krenu iz one sredine gde si kami?ak spustio, pa se & scaron;ire, razlaze i razlaze, dok ne nai?u na obalu, te zastanu, razbiju se i gube se... U prirodi je ta obala najudaljeniji horizont. Moj su horizont - ?etiri zida! Jeste li ose?ali koji put uzak prostor za mi & scaron;ljenje? Ono ?ovek i u malenoj, zdravoj sobi pravilno di & scaron;e, kao i u prostranoj i visokoj sali, ali setite se kako vam izgleda da lak & scaron;e di & scaron;ete ovamo nego tamo. I prema tome vi, mislite ja nisam mogao ni o ?emu da razmi & scaron;ljam? ?ini vam se. Ima misli koje ne zahtevaju prostran horizont. Mislio sam o mojoj ljubavi. O ljubavi možete misliti ma kako da je uska soba. Vi koji niste voleli, za vas i nema ljubavi. Vi koji niste videli njen osmejak, vi ne?ete nikad ni voleti. Nemojte mi zameriti kad u pesmama pevam raj i blaženstvo, jer vi ne poznajte taj osmeh! Njen me je osmeh nau?io da pi & scaron;em pesme, a pesme - pesme su me dovele u apsu!