Kraj puta

Tri „jerarha“, u svetovnom životu samo pesnici i hroni?ari, ali u dubini duše pustolovi, u dramati?nim godinama kre?u na put da popišu crkvena imanja, ali i da na?u odgovore na neka ve?na pitanja. Polaze od Dušanove prestonice Prizrena, jer „ne znaju ho?e li je ikada više videti“, da bi završili na Sinaju, gde se Gospod ukazao Mojsiju. Borave usput u Solunu, Jerisosu, Hilandaru, Kijevu, Moskvi, Jerusalimu i koptskom Kairu – na mestima koja su toponimi mudrosti i vere. Roman, uprkos tome, nije ni filozofski ni teološki, ni misti?an (?ak ni kada se kao saputnik javlja ne?astivi li?no), a opet je od svega toga pomalo. Može se svrstati u pustolovine, možda ?ak pikarske romane, pod uslovom da se kao avantura shvate ne samo neobi?ni doga?aji na putovanju – bure, požari, ucene i zavere, izgubljenost u podzemnom lavirintu, lutanje pustinjom – ve? i isto tako uzbudljive pustolovine duha. ?itaoci ?e, zajedno s junacima ovog romana, krstariti morem i kopnom, zavodljivim i surovim predelima, ali i beskrajnim prostorom i vremenom, za šta je potrebna odvažnost duha, koja je oduvek pokretala putnike i pustinjake, kako kaže li?nost romana, „jedine prave filozofe današnjice“.