Autobiografija

Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život ?ove?ji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao – pisanje biografije – kojim se obi?no bave propali politi?ari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivše dvorske dame i ?lanovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba nastala je bila ?itava hajka na mene. Sve što je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se ?eše o mene, tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su – to se ve? razume – po?injali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj na?in stvorili donekle reputaciju ?oveka bez duha i talenta, po?e se šaputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za ?lana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga ?asa mogao o?ekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je našim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dan-danas ništa ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci – to sam odlu?io da za vremena piberem gra?u za svoj životopis. Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da pišem ovu knjigu. Opis ovoga života otpo?eo sam s ro?enjem, nalaze?i da je to najprirodniji po?etak. Polaze?i od toga fakta, ja se nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome ro?enju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam završio ženidbom, nalaze?i da posle ženidbe ?ovek i nema autobiografije. Uostalom, vreme od ro?enja do ženidbe i jeste jedan period (s mnogo potperioda) u istoriji ?ovekovoj. Onako otprilike kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu ?ini jedan veliki period s mnogo potperioda. ?ak bi se i u životu ?ovekovom taj period od ro?enja do ženidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period „od doseljenja do propasti“. Kao što bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period „robovanja i patnji“. – Branislav Nuši?